Kako izabrati dom za osobu sa demencijom: šta porodica treba da proveri

Pre nego što krenete u obilazak, zapišite šta osobi zaista treba

Porodice često počnu od pitanja „koji dom je najbolji“, ali je korisnije prvo odgovoriti na pitanje „kakav dom nama treba“.

Zapišite kako osoba trenutno funkcioniše: da li samostalno hoda, jede i koristi toalet, da li prepoznaje članove porodice, da li ustaje noću, pokušava da izađe iz kuće, zaboravlja terapiju, ima česte padove ili joj je potrebna pomoć pri oblačenju i ličnoj higijeni.

Važno je navesti i ponašanja koja porodici predstavljaju najveći problem. Nemojte ih ublažavati kada razgovarate sa domom. Što preciznije opišete situaciju, lakše ćete saznati da li ustanova zaista može da preuzme brigu o toj osobi.

1. Pitajte koliko iskustva dom ima sa osobama sa demencijom

Odgovor „da, primamo takve korisnike“ nije dovoljan. Pitajte koliko korisnika sa demencijom trenutno boravi u domu, koliko dugo dom radi sa njima i ko od zaposlenih ima iskustva sa takvom negom.

Posebno je važno kako osoblje komunicira sa osobom koja je zbunjena ili uplašena. Dobra nega ne svodi se na to da se korisnik smiri što pre. Potrebno je pokušati da se razume šta izaziva strah, uznemirenost ili odbijanje nege i prilagoditi pristup osobi.

2. Proverite kako izgleda bezbednost, ali i sloboda kretanja

Osoba sa demencijom može pokušati da izađe iz doma jer veruje da mora na posao, da treba da ode po dete ili jednostavno traži put do mesta koje joj je poznato. Zbog toga treba proveriti kako dom sprečava neopažen izlazak korisnika i ko reaguje ako se to dogodi.

Ali bezbednost ne bi trebalo da znači da je osoba stalno zatvorena u sobi ili sputana bez potrebe. Pogledajte da li postoje bezbedne prostorije za kretanje, hodnici koji nisu zbunjujući i, ako dom ima dvorište, da li korisnik može bezbedno da provede vreme napolju.

3. Obratite pažnju na prostor, ne samo na to da li je lep

Lepo uređen dom može ostaviti odličan prvi utisak, ali kod demencije su važnije stvari koje na fotografiji možda nećete primetiti.

Da li je prostor pregledan? Da li su hodnici dobro osvetljeni? Da li korisnik lako može da pronađe svoju sobu, trpezariju i toalet? Da li postoje nagle promene nivoa poda, mnogo ogledala, jaka buka ili drugi elementi koji mogu dodatno da zbune osobu?

Pitajte i da li korisnik može da donese porodične fotografije, omiljeno ćebe ili druge poznate predmete. Poznate stvari mogu pomoći da novo okruženje deluje manje strano.

4. Pitajte šta se dešava kada se korisnik uznemiri ili odbije negu

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja, jer ponašanje osobe sa demencijom nije isto svakog dana.

Pitajte konkretno: šta radite ako korisnik odbija kupanje, neće da jede, pokušava da izađe, viče, ne želi da uzme terapiju ili ne spava tokom noći?

Ne tražite savršen odgovor. Tražite odgovor koji pokazuje iskustvo, strpljenje i jasan postupak. Ako osoblje odmah govori samo o „problematičnom ponašanju“, bez pokušaja da objasni kako traži uzrok i prilagođava pristup, to je razlog da postavite još pitanja.

5. Proverite ko prati terapiju i promene zdravstvenog stanja

Osobe sa demencijom često imaju i druge zdravstvene probleme. Zato treba da znate ko čuva i daje terapiju, kako se beleži da je lek uzet, šta se dešava kada korisnik odbije lek i ko kontaktira porodicu ili lekara ako se stanje promeni.

Pitajte ko je od zdravstvenog osoblja prisutan tokom dana i noći i kako izgleda postupak ako korisnik padne, dobije temperaturu, postane neuobičajeno pospan, odbija hranu i tečnost ili se njegovo ponašanje naglo promeni.

6. Noćna smena može biti važnija od dnevne

Tokom obilaska dom ćete verovatno videti preko dana, kada ima više zaposlenih, aktivnosti i poseta. Kod osobe koja noću ustaje, luta ili menja ritam spavanja, važnije je kako dom funkcioniše u dva ili tri sata posle ponoći.

Pitajte koliko zaposlenih ostaje u noćnoj smeni, ko obilazi korisnike i kako se postupa sa osobom koja je budna, dezorijentisana ili pokušava da izađe iz sobe.

7. Ishrana nije samo pitanje jelovnika

Demencija može uticati na apetit, prepoznavanje hrane, korišćenje pribora i sposobnost osobe da sama završi obrok. Zato nije dovoljno samo pogledati nedeljni jelovnik.

Pitajte da li osoblje prati koliko korisnik jede i pije, da li pomaže pri hranjenju kada je potrebno i šta se radi ako osoba počne da gubi na težini ili odbija hranu.

8. Aktivnosti treba da odgovaraju osobi, a ne samo kalendaru doma

Dobar program nije onaj koji ima najviše stavki na plakatu. Važnije je da aktivnosti imaju smisla za konkretnog korisnika.

Nekome će prijati muzika koju je slušao celog života, drugome šetnja, slaganje jednostavnih predmeta, razgovor o starim fotografijama ili pomaganje oko sitnih svakodnevnih poslova. Pitajte kako osoblje saznaje šta je osoba ranije volela i kako se te informacije koriste u svakodnevnoj nezi.

9. Porodica treba da ostane deo nege

Preseljenje u dom ne znači da porodica prestaje da bude važna. Naprotiv, članovi porodice često najbolje znaju navike, strahove, omiljene teme, način komunikacije i male stvari koje mogu smiriti osobu.

Pitajte ko će biti vaš glavni kontakt u domu, kako ćete dobijati informacije o promenama stanja i da li ćete moći da učestvujete u dogovoru o nezi.

10. Proverite može li dom da odgovori i na potrebe koje tek dolaze

Demencija se vremenom menja. Osoba koja danas samostalno hoda i jede možda će kasnije zahtevati mnogo više pomoći.

Zato pitajte šta se dešava ako korisnik postane nepokretan, počne da ima poteškoće sa hranjenjem, više ne može samostalno da koristi toalet ili mu bude potrebna intenzivnija nega. Važno je da unapred znate u kojim situacijama dom može da nastavi smeštaj, a kada bi porodica morala da traži drugo rešenje.

Licenca doma je prva provera, ne poslednja

Pre nego što ozbiljno razmatrate neki dom, proverite da li se nalazi na zvaničnom spisku licenciranih pružalaca domskog smeštaja. Ministarstvo za rad objavljuje spiskove licenci, kao i važeće zabrane rada domovima za stare.

Licenca je osnovna provera zakonitosti rada. Posle toga i dalje treba da proverite konkretno iskustvo doma sa demencijom, organizaciju nege i da li može da odgovori na potrebe vašeg člana porodice.

Šta da posmatrate dok obilazite dom

Nemojte gledati samo sobu koju vam pokazuju. Zastanite nekoliko minuta u zajedničkom prostoru i posmatrajte svakodnevicu.

Da li korisnici deluju mirno ili preplašeno? Da li zaposleni znaju njihova imena? Da li se neko od osoblja zadržava pored osobe kojoj treba pomoć ili samo prolazi? Da li je prostor čist bez jakih neprijatnih mirisa? Da li ljudi provode dan zajedno ili većina sedi sama bez aktivnosti?

Nijedan pojedinačni detalj ne daje ceo odgovor, ali ukupna atmosfera često mnogo govori o načinu rada doma.

Da li osobu sa demencijom treba povesti u obilazak doma?

Ako njeno stanje to dozvoljava i poseta joj neće izazvati veliki stres, korisno je da osoba učestvuje u odluci koliko god je moguće. Važno je videti kako reaguje na prostor i kako zaposleni komuniciraju sa njom, a ne samo sa porodicom.

Ako bi obilazak bio previše zbunjujući ili uznemirujući, porodica može prvo sama da napravi uži izbor, a zatim sa domom dogovori najmirniji način upoznavanja osobe sa novim okruženjem.

Nemojte čekati krizu ako već vidite da kućna nega postaje neodrživa

Najgori trenutak za prvi obilazak domova je dan kada porodica više nema nijednu drugu opciju. Tada se odluke donose pod pritiskom, često bez mogućnosti da se uporedi više ustanova.

Ako već imate problem sa noćnim ustajanjem, lutanjem, čestim padovima, odbijanjem terapije ili stalnom potrebom za nadzorom, možete početi da obilazite domove i pre nego što donesete konačnu odluku.

Ako niste sigurni da li je trenutna briga postala prevelika za porodicu, pogledajte i vodič kada briga o starijem postane preteška za porodicu.

Kada napravite uži izbor, nemojte stati na jednom domu

Ako je moguće, obiđite najmanje dva ili tri doma. Tek kada vidite različite načine rada, lakše ćete primetiti šta vam odgovara, a šta ne.

Za opštu kontrolnu listu pogledajte i vodič kako izabrati dom za stare. Kada dođe vreme za preseljenje, koristan je i tekst kako pripremiti stariju osobu za dom.