Dom za stare sa fizikalnom terapijom i rehabilitacijom: šta porodica treba da proveri

1. Pitajte ko prvo procenjuje korisnika

Rehabilitacija bi trebalo da počne procenom trenutnog stanja i realnih ciljeva. Zato pitajte ko procenjuje pokretljivost korisnika i na osnovu čega se pravi plan.

Važno je da dom može da objasni da li procenu radi fizioterapeut, lekar fizijatar ili drugi zdravstveni stručnjak i kako se preporuke prenose osoblju koje svakodnevno radi sa korisnikom.

2. „Imamo fizioterapeuta“ nije dovoljno

Pitajte koliko često je fizioterapeut prisutan u domu i koliko često konkretan korisnik radi sa njim. To nije isto pitanje.

Neki korisnici mogu imati individualne tretmane, drugi grupne vežbe, a kod nekih se deo aktivnosti sprovodi kroz svakodnevno ustajanje, hodanje i vežbanje funkcionalnih pokreta.

Tražite konkretan odgovor: koliko puta nedeljno, koliko traje tretman i ko ga sprovodi.

3. Proverite da li postoji individualni cilj rehabilitacije

Dobra rehabilitacija ne bi trebalo da se svodi na isti set vežbi za sve korisnike. Cilj može biti da osoba ponovo samostalno sedne, bezbednije koristi hodalicu, ojača nakon dužeg ležanja ili zadrži postojeću pokretljivost.

Pitajte koji je cilj za vašeg člana porodice i kako ćete znati da li terapija daje rezultat.

4. Pitajte kako se prati napredak

Ako nema praćenja, porodica teško može da zna da li se rehabilitacija zaista sprovodi i da li korisnik napreduje.

Pitajte da li se beleže promene u hodu, transferu, ravnoteži, snazi, izdržljivosti ili nivou pomoći koja je korisniku potrebna u svakodnevnim aktivnostima.

Ne očekujte da svaki korisnik napravi veliki napredak. Kod nekih osoba cilj rehabilitacije je da se postojeća funkcija što duže očuva i da se spreči dodatni gubitak samostalnosti.

5. Rehabilitacija ne završava kada se tretman završi

Veliki deo dana korisnik provodi van same terapije. Zato je važno kako negovatelji i drugo osoblje podržavaju ono što se radi sa fizioterapeutom.

Ako je cilj da osoba ponovo bezbedno ustaje ili koristi hodalicu, pitajte da li zaposleni znaju kako da joj pomažu na isti način i van termina terapije.

6. Posle moždanog udara, preloma ili operacije potrebe mogu biti veće

Osoba koja dolazi neposredno nakon bolničkog lečenja može zahtevati više od uobičajenih vežbi. Može joj biti potrebna pomoć pri transferu, pojačana nega, kontrola terapije, praćenje ishrane i veća podrška tokom celog dana.

Zato pitajte da li dom ima iskustva sa korisnicima koji dolaze nakon moždanog udara, preloma kuka, ortopedske operacije ili dužeg ležanja.

Ako je osoba nepokretna ili joj je potrebna potpuna pomoć, pogledajte i naš vodič kako izabrati dom za nepokretnu osobu.

7. Proverite prostor i opremu

Za rehabilitaciju su važne i praktične stvari: dovoljno prostora za bezbedno vežbanje, rukohvati, hodalice, kolica, stepenik ili druga pomagala kada su potrebna.

Ne mora svaki dom da ima veliku posebnu salu, ali treba da ima bezbedne uslove za ono što obećava da može da pruži.

8. Pitajte šta se dešava kada korisnik odbija ili ne može da vežba

Starija osoba može imati dan kada je umorna, uplašena, boli je ili jednostavno ne želi da vežba. Kod osoba sa demencijom saradnja može dodatno da varira.

Pitajte kako osoblje reaguje u takvoj situaciji. Dobar odgovor nije da se osoba „natera“, već da se proceni razlog, prilagodi pristup i po potrebi promeni plan.

9. Fizikalna terapija može biti uključena u cenu, ali ne mora

Pre prijema tražite jasan odgovor da li je fizikalna terapija deo mesečne cene ili se posebno naplaćuje. Ako se doplaćuje, pitajte po kom modelu i koliko često se preporučuje.

Proverite i da li se dodatno plaćaju pregled fizijatra, individualni tretmani, posebne procedure, sanitetski prevoz ili druga oprema.

Za širi pregled troškova pogledajte i vodič Cena doma za stare u Srbiji: javni i privatni smeštaj.

10. Ne obećavajte sebi rezultat koji niko ne može da garantuje

Rehabilitacija može pomoći da osoba povrati ili očuva deo funkcionalnih sposobnosti, ali rezultat zavisi od mnogo faktora: osnovne bolesti, vremena proteklog od povrede ili moždanog udara, opšteg zdravstvenog stanja, motivacije i mogućnosti osobe da učestvuje u programu.

Zato budite oprezni ako vam neko unapred garantuje da će korisnik „ponovo prohodati“ ili postići tačno određeni rezultat.

Šta da posmatrate tokom obilaska

Ako je moguće, pogledajte prostor u kome se terapija sprovodi i pitajte kako izgleda jedan običan tretman. Ne gledajte samo opremu. Posmatrajte kako zaposleni razgovaraju sa korisnicima i da li ih podstiču da urade ono što mogu sami.

Dobro je obići više ustanova pre odluke. Za širu proveru doma koristite i našu kontrolnu listu za izbor doma za stare.

Licenca doma ostaje prva provera

Pre nego što ozbiljno razmatrate smeštaj, proverite da li dom ima važeću licencu za uslugu domskog smeštaja. Ministarstvo za rad objavljuje zvanične spiskove licenciranih pružalaca, kao i važeće zabrane rada.

Licenca ne potvrđuje da konkretan dom pruža baš onu rehabilitaciju koja je potrebna vašem članu porodice. Zato posle provere licence treba proveriti i stvarni obim terapije, osoblje, opremu i način praćenja korisnika.

Kada rehabilitacija nije jedini razlog za izbor doma

Ako osoba ima demenciju, potpuna ograničenja pokretljivosti, složenu terapiju ili potrebu za stalnom pomoći, fizikalna terapija je samo jedan deo odluke.

Tada treba proceniti kompletnu organizaciju nege. Ako je prisutna demencija, koristan je vodič kako izabrati dom za osobu sa demencijom. Ako tek pripremate dokumentaciju za prijem, pogledajte i šta je potrebno za prijem u privatni dom za stare.